Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

_ 228

И попели бијеле чадоре Испод танке Нукичине куле. Ал ето ти Личанина Тала На кулашу коњу балавоме, Заврго се дреповом батином, У батини хиљада клинаца,

И за њиме тридест Орашана ; На селам их Нуко дочекао, И они су коње одјахали,

И попели бијеле чадоре Испод танке Нукичине куле. Поглавице иду на чардаке, Па сједоше пити вино ладно, И чекају до три капетана. Код пенџера са Удбине Мујо, Често Мујо на пенџер изгледа,

Кад ће рупит' Па Једном Муји очилтекоше,

Те погледа у поље широко, Ал' ето ти Иван-каџшетана На дорату коњу од мејдана, Све му доро зечки поиграва, А Ивана пјеном пребацује, Ва Иваном дванаест барјака, За барјаци дванаест хиљада (Све катане живе жеравице; На широко поље изиђоше, И по пољу коње одјахаше И попеше бијеле чадоре.

А погледа са пенџера. Мујо, Ал ето ти од Ердеља бана, На вранчићу коњу косатоме,

245

250

> ст сл

260

270

215