Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

215

240)

Ђогату се баци на рамена, Па окрену Рисну на крајину. По вечери у Рисно је дошо Пред авлију Ришњанин-Ивана,

Па он куца халком на вратима.

Иван сједи на тананој кули,

'е он пије првенику вино, Служи му га Облачићу Раде ; Тад) говори Ришњанин Иване : „Олуго моја, Облачићу Раде ! „Спадни, Раде, низ танану кулу, „Те отвори на авлији врата, „Нетко куца халком на вратима, Али пази, не погуби кога

„Од нашијех вјерних пријатеља.“

- Оде Раде низ танану кулу,

Ва њим палош басамаке броји

"Од мушкијех пуно девет педи;

Кад он сиђе низ танану кулу, Да отвори на авлији врата, Проговори громовитим гласом.

„ко то куца халком на вратима #

„Тражи ноћас врага око врата,“ Јави му се Краљевић Михајло : „Ја сам, брате, Облачићу Раде.“ Отвори му од авлије врата,

Пак се с њиме у образ пољуби; Води коња у подруме доње,

А Михајла на бијелу кулу.

Пред њим Иво на ноге скочио, У бјела се лица изљубише,

Пак сједоше за софру тотову.

> 19

50