Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
215
240)
Ђогату се баци на рамена, Па окрену Рисну на крајину. По вечери у Рисно је дошо Пред авлију Ришњанин-Ивана,
Па он куца халком на вратима.
Иван сједи на тананој кули,
'е он пије првенику вино, Служи му га Облачићу Раде ; Тад) говори Ришњанин Иване : „Олуго моја, Облачићу Раде ! „Спадни, Раде, низ танану кулу, „Те отвори на авлији врата, „Нетко куца халком на вратима, Али пази, не погуби кога
„Од нашијех вјерних пријатеља.“
- Оде Раде низ танану кулу,
Ва њим палош басамаке броји
"Од мушкијех пуно девет педи;
Кад он сиђе низ танану кулу, Да отвори на авлији врата, Проговори громовитим гласом.
„ко то куца халком на вратима #
„Тражи ноћас врага око врата,“ Јави му се Краљевић Михајло : „Ја сам, брате, Облачићу Раде.“ Отвори му од авлије врата,
Пак се с њиме у образ пољуби; Води коња у подруме доње,
А Михајла на бијелу кулу.
Пред њим Иво на ноге скочио, У бјела се лица изљубише,
Пак сједоше за софру тотову.
> 19
50