Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

=

о

За њом пуче шест стотин пушака И укиде шест стотин' Турака ; Кад поћера Смиљанић Илија,

ов! Са коњици љутим оклошници, Да видите јада од Турака ! Још кад јадни набасали Турци На онога Мандушића Вука, Који нема ни једнога. друга; Насред пута ноге прекрстио, А кад Вуче осјетио Турке, И он скочи на ноге лагане; Кад се Вуче у Турке увуче, Три стотине глава одсијече; Од Србаља нико не погибе, Не погибе, само петерипа, Од Турака осташ седмерица, И пред њима Тале на кулашу, Побацио сестру Стојанову, "Па он бјега с главом без обзира; Ћера њега Стојан на путаљу, За Талом се бијел сарук суче, Стојан комад по комад оде јеца, Говори му Смиљанић Илија :

~ Побратиме, Јанковић-Отојане ! „Не погуби Тала на кулашу!. „Шек се вали по Орашцу Турком, » Да како се био оженио.“ Њега Стојан ни да слуша не ће, Већ г увати за врат до рамена, Па удари шњиме о калдрму Стаде праска у Талу кошчина Кано плота од седам година“

200

~) (=) (5

210

= сл

220

(20) 20) от