Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

281

ЈЕ Оде право Хрњетина Мујо

Ка бијелој Крљи винограду,

Пеулову дубоку подруму; 80 А отиде Танковић Османе

Ка Вараду украј мора граду.

Добро бјеше Турчин уграбио :

Тек изишли коњи на кошију,

А удрише Турци Удбињани, 85 Те отеше у пољу кошију;

Но им лоша срећа, прескочила :

Пеул био у земљи Латинској,

Те ковао свијетло оружје,

Па пошао ка Вараду граду, 90) Да он пушти вранца на кошију;

А кад виђе, шта су Дил

Међу Турке јурши учинио,

Погуби им це“ поглавице,

Па им веза у тербију главе, 95 А оте им трпи добра шићара,

П рашћера тридест Удбињана,

Па отиде рујно пити вино,

А за кулу ни хабера нема.

Но: да видиш Хрњетине Муја! 100 Када дође Крљи винограду,

На подруму обише капију,

жељни Турци вина, приморскога,

Па одоше рујно вино пити;

Ал' не пије Хрњетина. Мујо, | 105 Већ повади дурбин од биљура,

Па он гледа мору на закуку,

Док угледа украј мора кулу

И на кули зелену јабуку,