Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
281
ЈЕ Оде право Хрњетина Мујо
Ка бијелој Крљи винограду,
Пеулову дубоку подруму; 80 А отиде Танковић Османе
Ка Вараду украј мора граду.
Добро бјеше Турчин уграбио :
Тек изишли коњи на кошију,
А удрише Турци Удбињани, 85 Те отеше у пољу кошију;
Но им лоша срећа, прескочила :
Пеул био у земљи Латинској,
Те ковао свијетло оружје,
Па пошао ка Вараду граду, 90) Да он пушти вранца на кошију;
А кад виђе, шта су Дил
Међу Турке јурши учинио,
Погуби им це“ поглавице,
Па им веза у тербију главе, 95 А оте им трпи добра шићара,
П рашћера тридест Удбињана,
Па отиде рујно пити вино,
А за кулу ни хабера нема.
Но: да видиш Хрњетине Муја! 100 Када дође Крљи винограду,
На подруму обише капију,
жељни Турци вина, приморскога,
Па одоше рујно вино пити;
Ал' не пије Хрњетина. Мујо, | 105 Већ повади дурбин од биљура,
Па он гледа мору на закуку,
Док угледа украј мора кулу
И на кули зелену јабуку,