Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
291
2500
А
Он заметну игру пред Златијом, Бацат' оде камена с рамена
И из руке маља око себе;
Но се скочи Златија ђевојка,.
Претури им маља и камена.
Кад то виђе Омер челебија,
(Он се диже у зелену башчу, Шњиме пође Златија ђевојка ; Кад дођоше у зелену башту, Попадаше по зеленој трави, Ваљају се тамо и овамо;
Но ђевојка мудра и паметна, Те за собом траву поврташе, Ни по том је познат не могоше; Па пођоше у бању на воду,
Да бијеле пребијело лице;
Кад дођоше у бању на воду, Отидоше токе распучавал-
Н зелене под њима ђечерме; Таман Златки да се виде. дојке; Ал повика телал у ордији:
» Јуна ко је над војском везире, „Бо јели му се похараше двори, „Погибе му старац Ћелване,
» ~ умрије нена на мукама, „Однесе се из ризнице благо, „»Одведоше коњи и соколи.“ Кад то чула Златија ђевојка, СОпучи куја токе на прсима,
А припаса сабљу са очима, Собом млада до мркова дође, Па се коњу на рамена баци,
1:00
105
110