Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

291

2500

А

Он заметну игру пред Златијом, Бацат' оде камена с рамена

И из руке маља око себе;

Но се скочи Златија ђевојка,.

Претури им маља и камена.

Кад то виђе Омер челебија,

(Он се диже у зелену башчу, Шњиме пође Златија ђевојка ; Кад дођоше у зелену башту, Попадаше по зеленој трави, Ваљају се тамо и овамо;

Но ђевојка мудра и паметна, Те за собом траву поврташе, Ни по том је познат не могоше; Па пођоше у бању на воду,

Да бијеле пребијело лице;

Кад дођоше у бању на воду, Отидоше токе распучавал-

Н зелене под њима ђечерме; Таман Златки да се виде. дојке; Ал повика телал у ордији:

» Јуна ко је над војском везире, „Бо јели му се похараше двори, „Погибе му старац Ћелване,

» ~ умрије нена на мукама, „Однесе се из ризнице благо, „»Одведоше коњи и соколи.“ Кад то чула Златија ђевојка, СОпучи куја токе на прсима,

А припаса сабљу са очима, Собом млада до мркова дође, Па се коњу на рамена баци,

1:00

105

110