Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

335

384.

»Да ћерамо, да не оставимо.“ Вели њему чобанче Иванче :

» Ој Бога ми, аго Јазап-аго ! „Здраво су ти овце и чобани, „Но ја јесам душмане гледао: „Јоште зора не забијелила,

„Ни даница лица помолила,

„А“ од дана ни помена нема, „Но прођоше четири ускока, „Покрај Јајца пољем Јајачкијем, »Оваки води по два добра коња, „Ове једнаке коње доратасте, „ЛДоратасте и путоногасте

„Све једино у ноге лијеве; „Оваки носи по тридест стријела, „Сваки носи по_дбадест пушака „Све на један арзлак изгоњене, „Ове на један чакмак догоњене, „Све на једну бурму завијене; „Оваки носи зелене гадаре „Под колане с обадвије стране; » О појасу сабље Аламанке,

„А на њима од челика балче; „На главе им капе од три вука, „Па леђима коже од међеда, „На рамена бијели штитови; „Примише се горе уз Везенту,

„ Ув Везенту високу планину;

» Од Јајца их нико не виђаше, „Ја их виђех, те их вама кажем.“ То кад зачу ага Јазап-ага,

Он подвикну четеџију Тала :

715