Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

РЕ „Свијех ћу ви по имену казат: „Што је јунак лица ђевојачка, „Оно јесте Дмитар од Удбара ; „Што је јунак смеђе наустице, »Оно јесте Карапанџа, Марко ; „А који ви црне брке веже, „Оно јесте Мандушићу Вуче; „А који ли с'једу браду креше, „Оно јесте Шандићу Јоване, » Он ме јесте један пут гонио „Преко Плавше високе планине, „Тек ми бјеше врло зобан куле, „ А још таде хоћах погинути; „Већ -чусте ли, сва моја, дружино ! „Ход'те, браћо, да се поврнемо, „Док смо 'вако здраво и весело; „Јел хоћемо изгинути лудо.“ Рече таде Фрчић Ибрахиме :

~„Јадан Тале, залуду те вале !

„Тебе вале, да си добар јунак, „Ти си зао, да горега нема ! „Нит' си јунак, нит си од јунака; „Подај барјак, ко је за барјака, „Ти се врни Јајцу бијеломе,

„Те ти чувај Јајачка говеда;

„А тако ми Бога јединога !

„Ја се тако повратити не ћу, „Док не ћерам по гори душмане, „И не носим од душмана главе „У терћији добра коња. мога,“ Рече таде четеџија Тале:

„На ти барјак, Фрчић Ибрахиме,

150

155

160

165

170

175