Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

МЕ 349 Младо Туре Бопчић Алиле, Подиже се у лов у планину, И он уве слуге и левере И поведе хрте и огаре; Лов ловио три бијела дана, Лов ловио, ништа не добио; А кад трећи бјеше око подне, Таде добар шићар задобло, Уватио хајдук-Вукосава Од приморја мјеста питомога. Још се вали Боичић Алпле: „хоћу њега ка цару водити, » И хоћу га цару поклонити.“ Па га не ће ка цару водити, Но га баци у ледну тамницу, Ту тамнова три године дана. Кад хајдуку мука одољела, Он дозивље Боичић-Алила : » О] Турчине, Бопчић-Алиле ! »Ну дај мене лист књиге бијеле „И калема, чим се књиге пишу, »Е ћу писал' једну ситну књигу, „Да је пошљем мајци и љубовци,“ То је Алил њега послушав, Даде њему лист књиге бијеле И калема, чим се књиге пишу; Хајдук пише књигу на кољену: „Стара. мајко, не надај се у ме, „Вјерна љубо, преудаји ми се.“ == А кад књига у приморје дође, Заплака се и сестра и мајка, 350 Љуба му се гротом насмијала,

ј= ~

| ом

25

сад =>