Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

353

Па

Доклен дође у Удбињу града Пред дворове Боичић-Алије ; Скочи Туре Бопичић Алија,

Да привати коња под делијом, А она га удри топузином : „Хајд отоле, курвино копиле“! „Ти ли си се царе учинио, „Да ти држиш цареве хаине 2 „А мене је царе оправио,

„Да ја водим тебе п хајдука, „Оба хоће царе изгубити,“ (Но се Туре препануло љуто); Па му даде коња да провађа, А она ми чибук запалила. Често Туре до невјесте до ди, Да му рече, коња да остави, Па му она бесједила млада: „Остави ми коња дебелога, „Дај му доста зоби и сијена, „Сигурај ми господску вечеру, „ Оигурај ми, што у двору немаш: „Дебелога пепод Скадра меса, „ А погаче из поља Косова, „Црвенога вина из Видина;

„ А ракије пз Демир-калије ; ујал' ћу твоју изгубити главу.“ Љуто је се Туре препануло, Пак ми тражи по Удбињи граду, Те невјести сигура вечеру. Невјеста ми стаде вечерати, Свијетли јој Боичић аАлиле;

А пошто је вечерала млада,

100

110

120

130