Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

38 Удари га и два п три пута, Да се како-не-омшеле—Т урци ; Па ми зове Боичић-Алила :

Ој Турчине, Вопчић-А лиле! ујоведи ми коња под хајдука, „Па сигурај п себе п коња.“ Оде Туре у кулу бијелу,

Те довати коња дебелога

И у руку оковану ђорду,

ИП уза њу пет стотин дуката : „На то тебе, царева делијо,

„ Те ме немој ка цару водити.“ То је млада једва дочекала,

Па бацила на коња хајдука,

Па побјеже пољем зеленијем. Кад је била у гори зеленој,

Ту имаде једна раскрсница,

Бе се до два друма растављају, Један иде ка Стамболу граду, Други иде у приморје равно, Онда вели лијепа невјеста :

»Ну погледај, море хаинине ! „Познајеш ли штогођ од оружја 2“ Кад се хајдук бјеше загледао : уја познајем, но ми је залуду ; „Но одкуд је тебе допаднуло #< —

555 |» Своја ми га љуба донијела,

( У810 сам је за вјерну љубовцу.« Кад то чуо хадук ВукосавеТад хајдука увати грозница;

Ал му вели лијепа невјеста :

„~ не бој се, драги господаре !

165

170

175

180

185

190: