Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

(32)

–

855

„»Нај то тебе, моја мила снахо ! „Одавно ти доходио нисам

„Ни понуда каких доносио,“

И даде јој мрежу од бисера: „Нај то тебе, моја мила снахо ! „Што ћеш мене зимус послужити „И опрати танке преоблаке.“

Па доламу под узглавље баци,

И остави два мача зелена,

Оба Раде покрај себе баци. Хајдук бјеше трудан и уморан: Заспа Раде, као јагње младо, Покрај њега бего Ашин-бего.

Но кадуна бега пробудила,

Па је њему млада говорила: „Господару, бего Ашин-бего ! „Слушај добро, што ћу говорити: „Сутра ће те прекорити Турци, уда. што раниш из горе хајдука; „Но погуби побратима твога.“ Превари се бего Ашин-бего,

Те Радова мача доватио,

Њиме закла Богом побратима, Заборави Турчин извадити

Испод главе токе и доламу;

Па он узе од Сокола Рада,

Те га баци низ бијелу кулу,

Нек га једу орли и гаврани, Тако стаде, не било за дуго, Зима прође, а прољеће дође,

Те се гора преођеде листом, Црна земља травом и цвијстом,

| 28"

[|

105

110

115

190

195

130