Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

„А камо ли орлу) перушину.“

Ту допаде Старина Новаче,

Удари га сабљом по рамену,

Ал' се Грче штитом заштитило, 280 По штиту га сабљом ударио,

На двоје му штита пресјекао,

И десну му руку осјекао,

Ал' на троје сабљу саломио.

Наљути се Грчићу Манојло, 285 Шчепа мача у лијеву руку, —

Џа поћера Старога Новака.

Мили Боже! чуда великога !

Да је коме стати, па гледати,

Како кроји капу вучетину, 99() Како шјепа суру међедину,

А растура орлу перушину !

Бјежи јадан Старина Новаче,

Бјежи Новак кроз гору зелену,

Нешто мало два пуна сахата, 295 Подвикује из грла бијела, УБре колико Новак подвикује,

33 Ове са горе лишће отпадаше,

| А са земље трава полијеће;

"Он довивље посестриму вилуљ 300 „Бог т убио! вило посестримо ! „Нијеси л ми Божју вјеру дала,

„Кад ми буде највећа невоља,

„Да се мене на невољи нађеш 7“

Ал' ето ти бјелогрле виле 305

4) Горе стоји хрило од лабуда, а овдје и послије орлу перушину! То је може бити за то, што је у стиху горе било тешко казати крило орлово, као п овдје лабудову перушину.