Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

197 Но да видиш јада још горијех : Нешто хучи врху на планини, А. вију се орли и гаврани. 135 Мало дјете у напредак било Код студене воде овчарице, Али вода мутна и крвава, И на њојзи два његова друга, Једно Мирко, а друго Маринко, 140 Бијеле им руке исјечене, А по тјелу ране пограђене, Виде им се црне џигерице. Када дође Милићу сестрићу, Он упита два горска хајдука: 145 О Бога ви, до два моја друга ! „Што сте тако рана допаднули # „Ђе ли су вас преварили Турци, „Те вас тако грдно изранили ' „Куд се ђеде мој мио ујаче, 150 „ Мој ујаче, Плетикоса Павле, „И његова дружина, остала #“ Алп веле два горска хајдука: »О) чу ли нас, дијете Милићу ! „Кад ти оде друму на раскршће 1 „И одведе несретну ђевојку, „А удари од Грачаца Панџа „Изненада у нашу дружину, „Погуби ни наших тридест друга, „ИП твог ујка Плетикосу Павла ; 160 „Ту смо, брате, рана допаднули.“ То говоре, а о душом се боре; То рекоше, а душу пустише. ло8- Када виђе дијете Милићу,

(ој ст