Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

496

Већ кајала свеђ' Иву млађана ; ) у

Ал' јој скоро Бог и срића даде:

Мепроси је бане од Будима, Испросио и прстеновао,

И кићене свате сакупио:

Два дивера под њом коња воде, А четири над њом сајфан носе; Кад су били двору Иванову, Говорила са коња дивојка : „Бора вами, кићени сватови !

„У ставите бубње и свирале

·_ удДок прођемо дворе Иванове,

„Да не види Иванова мајка, »да у срцу не понови рана,“ А вели јој бане од Будима:

»Муч, не лудуј, драга душо моја !

„И још кајеш Ивана млађана, !“ А вели му гиздава дивојка: „Вира моја, бане од Будима !

уја ћу бити у твом билом двору, „још ћу кајат Ивана млађана.“

Кад је бане ричи разумио,

Он повади од бедрице ђорду, И осиче дијевојци главу,

Летећ' јој је глава говорила: „Волим, да сам сада погубљена, „Нег' да ме је бане обљубио, „Када није мој драги драгане, „Мој драгане Сењанин Иване !“

то