Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме
515.
Да је снијег, већ би окопнио,
528 Лабудови већ би полетјели;“) Нит' је снијег, нит су лабудови, 5 Него шатор аге Хасан-аге, Он болује од љутијех рана, “") Облази га мати и сестрица, А љубовца од стида не могла. Кад ли му је ранам' боље било, 10 Он поручи вјерној љуби својој: „Не чекај ме у двору б'јелому, „Ни у двору, ни у роду мому.“ Кад кадуна рјечи разумјела, Још је јадна у тој мисли стала“ 15 Јека '") стаде коња око двора; Тад' побјеже Хасанагиница, Да врат ломи куле низ пенџере; За њом трче дв'је ћере"') дјевојке: „Врати нам се, мила мајко наша! 20 „Није ово бабо Хасан-ага, уВећ даипа Пинторовић беже.“
529 И врати се Хасанагиница, Тер се вјеша брату око врата: »Да мој брате, велике срамоте ! 95
67) Шолетјели, као и дјевојка п недјеља, то је по Дубровачкоме и Босанском говору. Гледај код броја 72.
65) Мјесто од љутијег рана Фортие има: у ранама љутими (Чававачки и Кекавачки твор. падеж мјесто сказ.! А и осим тота ја. мислим да је у нас приличније од рана пето у ранама).
69) Стала мјесто стајала товоре Чакавци и Дубровчани.
12) Мјесто јека ја сам прије штампао тутањ, и мислим да би тако било приличније; али сам сад оставио овако.
") Према пера (мјесто ћерка) пма у Ј књизи на страпи 265 (у стиху 190) и 287 (у стиху 786) гићера. ) у Е
[6] о5