Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

541

Ћералпе га пјешци и коњици, Коњици га мало назираху,

А пјешци га ни чут не могаху; ИМ они се натраг повратише,

А Иван је у Габелу допго, Неретву је воду прегазио,

Пак он оде низ Макарје тврдо, Докле дође мору на јалију

У сиње се море завозио.

Докле дође Млетку бијеломе, Починуо трудан и уморан,

Пак отоле ситну књигу пише, Те је шиље Невесињу равном А на руке Фазлипашиници :

»0 кадуна, Фазлипашинице ! »Издај мене злато диздарево, „баручницу бега Љубовића : „Вјера моја мене не убила „Сковаћу ти од злата папуче,

» У папуче пет стотин' рушпија !« А кад були књига допаднула Те виђела, што јој књига. пише, То је њојзи врло мило било; Обуче се што љешше могаше, Право иде двору Љубовића,

На разговор лијепој ђевојци, Па ђевојци була бесједила : „Снахо моја, шћери диздарева ! »ја што си ми сјетно невесела 2 „Или жалиш Коичић-Ивана 2 »Ил' газију бега Љубовића, #“ Ма јој вели лијепа. ђевојка :

200

205

210

> | сл

220