Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

576

584

Пуче пушка из каурске војске, 20 И удари Ибраим-спаију;

Бижи рањен прико поља равна,

К њем' притече Горетићу Павле,

Џак му русу одсијече главу;

А топ пуче под бијелим Ливном: 25 „На ноге се, бего, Оелман-бего ! „Погибе ти братац Ибраиме

„Насрид равна поља Ливанскога, „Притече му Горетићу Павле,

» Он му русу одсијече главу.“ 30 Кад му братац ричи разумио,

Нејма када да седла коњица,

Већ на гола скаче коња свога,

Пака иде на то поље равно;

Најде мртва брата Ибраима, 35 Пака га је липо пожалио:

„Добри брате, што не гледаш на мег „Али си се на ме расрдио,

„Да ти нисам на индату био #“

Пак узима дивит и артију, 40 И написа листак књиге биле,

Тер је шаље Горетићу Павлу,

У књизи је Павла побратио:

„Богом брате, Горетићу Павле!

„Пошљи мени мога брата ђорду, 45. »Даћу т' за њу липо дуговање, „Штоно би ти и за брата дао,

„Да ми г будеш жива оставио.“

А њем' Пава књигу отписује:

„Вира моја, бего Селман-бего! 50

„ја се твога Бога не одричем;