Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

560

Ин

Вели њему Суног ђенерале: „Море курво, Орно барјактаре ! „Далеко си занео челенку,

„Чини ми ске, изнети је не ћеш.« Ал' беседи СОрна барјактаре: ујали, море, моју не изнети, уЈјали твоју шњом на пар однети.“ Па катане удриш' на калвине,

И млого се бише и гонише,

У трипут и на шанац нагнаше; Ал' беседи Суног ђенерале: „Море курве, калвини Маџари! „Кад пијете вино по биртови

„И по нашој пустој Комадији, „Сваки 6' фали по на две катане; „Сад вас триста, а њи је тридесет, „Па што чини тридесет катана, !«“ Ал' беседи мали Рчак Пеја: „Аднађ-Бајо, мој по Богу брацо! „Стани мало, друштво да гледамо.“ Стаде Баја, те гледају друштво; Фала Богу, све у скупу друштво, Ал' је рањен Орна од Арада, Још му рана није дотешчала, Никаквоме не казује другу;

Пак се опет бише и гонише,.

И Калвине натраг подузбише, Аднађ Баја уфати аднађа,

Рчак Пеја уфати Суногу,

Баш Суногу, главом ђенерала, Ал' притрча Орна од Арада,

С ђенерала ујагми челенку,

90

95

100

110

115