Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

45

Рета

49 А то виђе цареви везире, Пак дозива цара Отманина: 105 „Господине, царе Отманине ! „Шућур Богу, свецу Мухамеду! „роди нам се од запада сунце! » Од како ми Беча потурчисмо » И каурску земљу освојисмо, 110 „Ево нам се два родише сунца! „Ојутра ћемо Беча освојити, „Погубити од Беча ћесара, „И његову хазну покупити.“ Кад угледа царе Отманине, 115 Он се бије руком по прсима: „Не будали, Ћуприлијћ-везире ! „'Калосно ти сунце од запада! »Оно ти је помоћ ћесарова, „Гледај сјутра, ђе ћеш осванути; 120 » Оно су ти Московски барјаци, уја сам шњиме трипут војевао, „Сва три пута пред њим сам бјежао, Никада га нијесам ћерао.“ Мало време за тим постајало, 125 Ал ето ти Краљевић-Мијајла, Стиже с војском до Ружице цркве. Кад бијела зора заб'јелила, И изишла даница звијезда, Телал виче по каурској војсци: 130 „Не мећите дугијех пушака, „Већ за бритке сабље приватите, » А у Турке јуриш учините.“ Мили Боже, на свему ти вала! =

50 Кад се двије ударише војске, 135