Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ХХ

ХУШ

дине имао нешто плате, као пензију, а 1814. године отиде у друштву с осталим Србима у Бесарабију, где је такођер примао по нешто на, годину; но 1817. године, оставивши своју плату у Бесарабији, врати се опет у Србију,и од тога времена живи у Београду у двору Њиове Светлости. За Кара-Борђијна времена ишао је у Београду у велику школу, и сила је пута знао лекцију боље него и један од ђака; а сад је у Београду најбољи скупитељ пренумеранта):

Из ТРЕЋЕ КЊИГЕ: 18. Свадила се два брата рођена, ([М, 489) 19. Боже мили! чуда великога! ЏУ, 1] 23. Паша паде на Дољане равне (ТУ, 28/ 24. Мамут везир вијећ' учинио |ПУ, 69]

Из ЧЕТВРТЕ КЊИГЕ: 89. Процвиљеле три Српске војводе (У, 17] 42. Књигу пише попе Љешевићу, [ТУ, 350)

Прву од ове две песме из четврте књиге најпре сам преписао у Крагујевцу 1890. године од бившега Старовлашкога, кнеза и за Кара-Борђијна, времена војводе Максима Рашковића, по том од Ђуре Милутиновића, а најпосле ми је послао и кнез Васа Поповић. У главној ствари слаба је разлика била између ови трију песама: али што се тиче реда, ова мисе Ђурина најбоља учинила. Ја имам од Ђуре још неколико лепи песама, које у напредак мислим штампати. -

УП. Од слепца Гаје Балаћа, родом из Рватоке из Личке регементе (но сад је у Србији, и ја