Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

189

„И у војсци Турске поглавице % „Јесте л видли мога господара, „Господара Бри ои.

„Кој је глава, на сто хиљад' војске,

„И сву су му воску разтерали);

„И он ти в зонак погинуо

„Са своием милим побратимом,

„Побратимом Мехмед-Капетаном,

„(Од Зворника града биелога)

„Коино в био десно крило

„Пеле Босне и нљене краине.

„И мисмо им очи повадили,

„И нђинесе крвце напоили.

„Већ ти неће више двору доћи

„Ни довести младие робинља,

„Нит' дотерал“ плиен од Сербие;

„Бритку саблђу твога Господара,

„Каквеоно у своћ Босни нема,

„И остало руо и оруже

„То су биле слуге поннеле

„Да донесу двору биеломе;

у Али су и Серблљи председнули

„У Китогу, и све задобили.

„И еноти сада бритке сабље

„У Милоша Поцерског' вонводе,

БИ личи му лепше бит' неможе,

„Баш канда ве за нега кована,“ Кад то зачу лљљуба Кулинова,

Баци лглук из деснице руке,

Џак си чупа свое русе косе,

И запева из грла биела:

„Кара Гроргље невеселиосе!

„Ов Китоже незелениосе! - _

„Здашт' погуби мога Господара,

И остале Босанске тонаке,

„Какве Босна нигда родит неће.“