Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

191

Ме“

„И видли смо твога господара, „Господара Кулин-капетана,

„И вид'ли смо Црнога Ђорђија

„У Мишару пољу широкоме;,

„У Ђорђија петн'ест хиљад Срба, БА у твога Кулин-капетана,

„У њег бјеше сто хиљад' Турака. „Ту смо били, очима гледали, „Кад се двије ударише војске

„У Мишару пољу широкоме, „Једно Српска, а друго је Турска; „Пред Турском је Кулин-капетане, „А пред Српском Петровићу Ђорђе; „Српска војска Турску надвладала. „Погибе ти Кулин-капетане, „Погуби га Петровићу Ђорђе;

„С њим погибе тридест хиљад Турак; „Изгибоше Турске поглавице,

„По избору бољи од бољега,

» Од честите Босне камените, „Нити иде Кулин-капетане,

„Нити иде нити ће ти доћи,

„Нит се надај, нити га погледај, „Рани сина, пак шаљи на војску: „Србија се умирит не може.“

Кад то зачу Кулинова када,

Она цикну како љута гуја,

Џа кадуна вако говорила.

„Јао врани, да зла тога гласа! „Још ми кажте, два по Богу брата ! „Кад сте били, очима гледали, „Знадете ли још ког по имену

т0

То