Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

207

1 „Поглавара, кој је погинуо,

» Од честите Босне камените 2 Говоре јој двије тице вране: »уднамо сваког, госпо Кулинова, „Оваког знамо, и казал' хоћемо „Поглавара сваког по имену, „И ко их је, кадо, погубио:

„ Догибе ти Мемед-капетане

» Од Зворника града бијелога, „Погуби га Милош од Поцерја; „Пак погибе паша Синан-паша, уИз Горажда са Херцеговине, „Погуби га Лазаревић Луко; „Погибе ти Мула. Сарајлија,

„Џогуби га Чупић код Дреновца;

„ Цогибе ти Асан Беширевић „У Китогу лугу зеленоме, „Погуби га попе СОмиљанићу; „Погибе ти Дервентески капетан, „Погуби га Ваљевац Јакове, »На Добрави оде'јече му главу. Нешто Турак на Саву удари,

„Па добријем коњма препловише,

„Утекоше у земљу Њемачку, „Ками мајци да утећи могу! удачуо их витез Цинцар Јанко, » И зачуо Лазаре Мутале, »Припасаше свијетло оружје, »„Пријеђоше у земљу Њемачку, „Пак по трагу поћераше Турке; » Отигоше их на првом конаку, »Баш на ушћу код воде Босута.

90

95

100

105

110

120