Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ЊЕ 0 „Истом Турци на конак одјали, „У Босуту пред бијелом крчмом, „Али Цинцар из краја повика: „Стани, Туре! нијеси утекло. „С друге стране Мутап повикао. „Кад то зачу Остроч-капетане, „Лудо дете, одмах се препаде, „Аџи-Мосто на мах обумрије; „Ту долеће Цинцар са Мутапом, „Мутап Мосту одсијече главу, „Динцар Јанко Остроч-капетану; „Утече им од Градачца Дедо; „А ни он им не би утекао, „Ла у Деда млого пријатеља, „Па га сакри Њемачка господа. „Кад згубише Остроч-капетана, „Ту Орбини како мрки вуци „Од њих пусто одузеше благо, „П добре им коње поваташе, „А њих јадне у Саву бацише, „И овако Сави говорише: „»Саво водо, валовита, ладна ! „»Кедери, Саво, наше душманине.“ „Посјекоше Остроч-капетана „У Њемачкој пред бијелом крчмом, „Не стиде се цара ни ћесара.“ Кад то зачу Кулинова када, Љуто цвили, до Бога се чује, Јадикује кано кукавица, А преврће како ластавица; Па овако проклињати стаде: „Бјео Шапцу, не бијелио се,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, 1У.

13

130