Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

194

„Већ у живој ватри изгорјео ! »јер код тебе Турци изгибоше. »Дрни 'Борђе, да те Бог Урије. » Од како си ти закрајинио, »Млогу ти си мајку уцв'јелио, » А љубовцу у род опремио,

» И сестрицу у црно завио:

„И мене си јадну уцвјелио, ујер ми згуби мога господара, „Господара Кулин-капетана. „Попе Луко, рана допаднуо ! ујер погуби пашу Синан-пашу, „Који знаде Босну сјетовати % » О Милошу, пушка те убила; ујер погуби Мемед-капетана, „Којино је био десно крило „Ц'јеле Босне и њене крајине 2 » О Јакове, да те Бог убије! „Твоји двори пусти останули !

»јер погуби Дервент-капетана 2

» О Чупићу, жалости дочек'о! ујер погуби мулу Сарајевског, „Који знаде и цару судитиг » О Китоже, не зеленио се! » Омиљанићу, не веселио се! „Јер погуби Беширева Асу,

„Кога љепшег у свој Босни нема 27

„Остаде му злато испрошено; » О Цинцаре, да те Бог убије! „Мало јада по Турћији радиш 2

„ја шта тражиш по земљи Њемачкој 2

ујер погуби Остроч-капетана,

(5 ст сл

160

165

170

130