Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

[92] сл

„Лудо д'јете, јединца у мајке 26 1 То говори Кулинова када,

То говори, а с душом се бори;

Доље паде, горе не устаде,

Већ и она црче од жалости.

210 Зе

Бој на Делиграду

СО те л', браћо, јесте л запамтили :

Кад Крушевац Срби приватише,

Сва се Турска земља усколеба,

(Сташе Турци ситне књиге писал,

Те пошиљу један до другога. 5 Фала Богу! који књиге пише

Који пише, коме ли их шиље% —

Књиге пише паша Шашић-паша,

У Лесковцу на Морави граду, |

Пошиље их Скадру на Бојану [0 Ка ономе Бушатли-везиру,

По имену паши Ибраиму:

„Аман, пашо! ти отац, ти мајка !

„Да л не знадеш, да л за нас не ајеш 2

„ Баури нам земљу приватише, – 15 „И паланке наше попалише,

„Џамије нам наше оборише,

„Нашу децу луду погазише,

„Наше каде резил починише :

„Развише им авлије мараме, 2)

Ту, 210. — (1806. године). — 121. У ноти: Јер кажу, да се онде у чаршији (тде се пазари — купује н продаје) све говори Арнаутски. — 248. Уруменлије. — 3059. виде. 405. мене.

еј-