Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије
[92] сл
„Лудо д'јете, јединца у мајке 26 1 То говори Кулинова када,
То говори, а с душом се бори;
Доље паде, горе не устаде,
Већ и она црче од жалости.
210 Зе
Бој на Делиграду
СО те л', браћо, јесте л запамтили :
Кад Крушевац Срби приватише,
Сва се Турска земља усколеба,
(Сташе Турци ситне књиге писал,
Те пошиљу један до другога. 5 Фала Богу! који књиге пише
Који пише, коме ли их шиље% —
Књиге пише паша Шашић-паша,
У Лесковцу на Морави граду, |
Пошиље их Скадру на Бојану [0 Ка ономе Бушатли-везиру,
По имену паши Ибраиму:
„Аман, пашо! ти отац, ти мајка !
„Да л не знадеш, да л за нас не ајеш 2
„ Баури нам земљу приватише, – 15 „И паланке наше попалише,
„Џамије нам наше оборише,
„Нашу децу луду погазише,
„Наше каде резил починише :
„Развише им авлије мараме, 2)
Ту, 210. — (1806. године). — 121. У ноти: Јер кажу, да се онде у чаршији (тде се пазари — купује н продаје) све говори Арнаутски. — 248. Уруменлије. — 3059. виде. 405. мене.
еј-