Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

И

„И са леђа окидоше кафтане,

ла уИспод грла скидоше ђердане, »Све на њима енџије дукате, „И са ногу гаће од кумалпа ; „Што господа, у соби сеђаште 25 „На миндеру и свилном душеку, »То сад бежи боса, по снијегу „Усред зиме, кад није земана; „То је зазор цару у Стамболу, »„Камо л' тебе цареву већилу !<— 30 Књиге гледа Бушатли-везире, Оне гледа, друге ситне пише, Пошиље их паши Шашић-палши : „Шашић-палпо, на крајини крило ! »Држ' се мало, не упусти града, 35 »Пратићу ти Мемед-пашу стара »Од Гусиња града бијелога, »Те се дрлоте до Ђурђева дана; » А кад дође бијел данак Ђурђев, »Те се гора листом преобуче, »Црна земља. травом и цвијетом, „И ижљегне јагње за заклање, » А свежу се коњи у пајване, „Планине се наките јабланом ; '3) »Тад' ћу силну сакупити војску, % »Па ћу доћи Нишу бијеломе, » Од Ниша ћу низ Мораву поћи, » С паланке ћу удррит' на паланку,

19 докле дођем на Ћуприју равну. „На Ћуприј' ћу воду пребродити. 50)

с> ст

75) Шјевач ми рече, да овдје јаблан значи некакав ш1анински двијет.