Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

197 „Растурићу војску у Орбију, „Србију ћу земљу поарати, „Поарати, паке попалити, „Све ћу њино робље поробити, „Што је женско, све ћу поробити, „Што је мушко, све ћу погубити; „Кнезове ћу њине извешати, „А војводе на коље уд рити ; „Уватићу Орпека поглавара, „По имену Црнога Ђорђија, „Њега хоћу жива одерати, „Кожу ћу му цару оправити.“ То се Турчин тако пофалио, Заборави рећи: Ако Бог да! Тако (стаде до дана Ђурђева: А кад дође бијел данак Ђурђев, Сва се гора листом преобуче, Црна земља травом и цвијетом, И ижљезе јагње за заклање, Свезаше се коњи у пајване, Планине се китише јабланом; Таде везир ситне књиге пише, Па их шаље на дванаест страна: Прву шаље бегу Кавајскоме, У Каваја покрај мора града, Баш на бега, сестрића својега: „Слушај мене, од Каваја бего!

„Бери војску, штогод више можеш,

„Брже ајде Скадру бијеломе;

„Јер имамо с ђаурином кавгу.“ Другу вевир књигу опремио

У Топтана покрај мора града,

60)

(= сл

– ст

50