Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије
у
+
2
(]
225
ње
Шајке лаке, орахове лађе,
У Зворнику у својему граду; Па он шајке отиште низ Дрину, А он с војском покрај Дрине сиђе, На Тичару с војском Дрину пређе; Изиђоше у поља Лозничка, Украј Дрине табор учинише
И Лозничка поља притискоше: Све је бијел чадор до чадора, Коњ до коња, јунак до јунака, Бојна копља кано чарна гора, Све с' вијају по пољу барјаци Кано мрки по небу облаци; Товни коњи, а бијесни Турци, На алаје по пољу одлазе,
На Лозницу попријеко гледе.
Ту су Турци мудри п паметни: Бише Турци украј воде Дрине, Бише Турци за петнаест дана, Не шћедоше заметати кавге.
А кад своју одморише војску,
- Па се војска у једно сустиже,
Прије зоре и бијела дана, Лозници се граду прикучише, На Лозницу сложно удартише, Прве Турци шанце освојише И по шанцу адет поставише : По бедену вргоше барјаке,
А у шанцу амаз проучише : На Лозницу на град ударише, Како Турци нагло ударају, За беден се рукам' приваћају,
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, 1у. 15
15
120
125
130
135