Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије
256
238
зао
„Јењичари, моја ђецо драга!
„ Ен" утече градска поглавица,
» Од Лознице Богићевић Анто, „Јал' утече, јал по индат оде: „Сад јуришом хајте на Лозницу, „Готова, је бијела Лозница.“
А кад, болан, Турци алакнуше И Лозницу града опасаше ! Туку града са четири стране; С једне стране топовима, туку,
"С друге стране бојним лубардама,
(С треће стране лагум поткопаше А с четврте јуриш без престанка, Трчи Милош по Лозници граду, Око себе Србадију рабри:-
„Не бојте се, Орбљи, браћо драга!
„Пушке пун'те, а туците Турке, „Сад ће нама лијеп индат стићи, „Виђећете јада од Турака.“ Какав огањ гори на Лозници,
__Црвен пламен до неба свезали;
Дође Анто Српскоме логору, Опази га Лазаревић Луко,
Пред Анту је Луко потрчао,
Са' Антом се у образ пољуби, Немају се кад за здравље питат, Веће рече Лазаревић Луко:
„Како ј, брате Анто, у Лозници #“ Анто проли сузе низ образе, Антонија нема шта казиват': „Видиш, Луко, како ј у Лозници! „Сад су Турци ушли у Лозницу,“
530
535
54()
545
550
555