Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

на

»„Прегазићу сву богату Мачву, „Китог проћи и у Шабац доћи » У дворове Лазаревић-Луке, »Хоћу њему назвал' добро јутро. Ал у 8'0 час по ме, али поњга »По једнога добра бити не ће.“

Б]

То говори паша Али-паша,

То говори, ал Бога не моли, Веће мисли тако да уради.

Ал' бесједи Пејво Мехмед-ага: „Господине, пашо Али-пашо ! „Ев' у нашој Босни каменитој „Има, пашо, тридестт капетана. „И имаде седам паша малих,

„И велики паша учтуглија;

»У свакога има по ђевојка,

» У ког шћерца, у ког мила сеја, „Рад је сваки, да ми је поклони, „Сваки жели да ме зетом зовне: » АЛ сам Богу јемин учинио, „Да с' Туркињом оженити не ћу, „Него ћу се оженит' влахињом ; »Из Поцерја главитом ђевојком, „Којано је б'јела и румена, „Која пије вино и ракију;

„Та њом ћу се јунак оженити, „Влахињу ћу младу обљубити „На срамоту Лазаревић-Луки,

„И Чупићу, који Дрине чува; „Веће, пашо, драги господине ! »Дај ти мене до два поглавара: „Прво дај ми Осман-барјактара,

ЈЕ ст

20)

[50] (|

о (ОД