Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

„Ето тебе на торину Јоко,

»уднаш, Мехмеде, не знали те људи!

„Кад удари мене код оваца

„У равноме долу Дубочкоме, 110 уПос'јече ми Сава и Лазара

„И дијете Мијајловић-Шунду

» У Брестице код твоје торине,

„Ево има три године дана,

„И оћера хиљаду оваца 115 „На мир Божиј и на вјеру тврду,

уја утекох уз Лисац планину 7

„Ево земан и вријеме дође,

„Ако Бог да, да ми јаде плаћаш.»

А Мехмед му ријеч одговара: -19() „Хајде боље, Кривокапић-Јоко !

„Ево сам ти ручак приправио,

„Из колибе бјежати ти не ћу.“

У то доба момци ударише,

_ Колибу му сломише камењем. _- | 195 А кад виђе Мехмедовић Мујо,

Е колиба. паде на све стране,

Он побјеже проз бијеле овце

Црногорске пушке запуцаше,

И убише Мехмедовић-Муја; 130 А загна се Кривокапић Ђуро,

Нож истрже, пос'јече му главу.

А кад виђе Мехмед буљумбаша,

Подиже се на ноге лагане,

Да он свога замијени сина, 135 Црногорска пуче пушка сјајна,

Те Мехмеда добро. погодила,

Ни жива га земља не шчекала,