Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

108

489

ит

Отидоше к нахии Соколскон, Нападоше Дону и Бачевце, „Баш у потру кад зора освиће, "И еве живом ватром попалише, И убише Гушу Булђукбашу,

И русу му одсекоше главу.

Дијоба Селимовића [116, 219).

(Свадила се два брата рођена, До два брата, два Селимовића, Око пуста блага Селимова. Никако се помирит не могу, Но стављају земаљске кметове: Од Котора Совру Провидура, А од Грбља Грбљичића дана, Од Новога два Лазаревића,

А од Рисна Ћеловић сердара, И дијете Кузман војеводу:

Од Пераста до два Перличића, И јунака Пивљанина Баја ;

Од Доброте Ђура Поповића, Од Прчања до два Лучевића, И јунака Шарабаћу. Вука;

Од Његуша два Богдановића, Од Цетиња два Мартиновића, Од Ћеклића два Вујошевића,

· Од Бјелица два Милошевића,

А од Чева Вукала сердара, И Богдана сина Вукалова;