Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

113

Донесе га у племе Заљути,

Ту Радула саранише дивно, Родбина га своја ожалила,

Ожали га мало, и велико.

Бог му дао у рају насеље,

Нама, дружбо, здравље п весеље !

ст

сл

же ак Тај Срби у Донаверту (744.) (НАРОДНА пјесма). |Даница за годину 1826. стр. 112.)

Дет ни зоре ни бијела дана,

Паде магла од неба до земље

Око бела града Донаверта,

Пак покличе вила загоркиња

Са висока дела Шелемберга, 5 Те дозива граду Донаверту

По имену млада комендата,

Мијапла баш Продановића:

„Што с' легао, млади комендате !

„На те иде сва сила Бабурска, 10 „Да опколи града Донаверта,

„Да опколи са четири стране;

„Ако мене томе не верујеш,

„Ти се попни граду на бедене,

„Те погледај низ то поље равно, | 15 „Све је поље војска прекрилила, Е „Долом пешци, а брдом коњици.“ | "а Он ми вили тијо одговара:

„Мучи, вило, муком се замукла!

„Да су Пари како соколови, | 9() „Врани коњи, као горске виле, Е