Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије
55
У ријечи, у којој бијаху,
Еве ли ти Рогановић Тура,
Вас се Туро у крв учинио, Баш од ножа камзе саломпо. Кад је Туро к њима доходио, Таде њима божу помоћ виче,
А сви су му помоћ приватили, А Лазар је на ноге скочио,
Те сусрета побратима свога, „Апрала, побратиме Туро ј
„Ђе си био Шта си задобио 2“ А рече му Рогановић Туро: „Побратиме Пециреп-Лазаре „Ја сам, брате, био у Рудине, „Са мном било седам, осам друга, „И уводих у Рудине овце,
„И уводих цијеле Рудине.
„До торине два Веризовића ; „Ту бијаше Јуса и Авдија,
„Ту ме силни припазише Турци, „Те ме, брате, наћераше Турци,
„И с дружином мојом раздвојише :
„Ја утекох, оста ми дружина.“ А рече му Пециреп-Лаваре : „Побратиме, Рогановић Туро! „Кад си, брате, био у Рудине, „А бисмо ли плијенили овце 2“ А рече му Рогановић Туро: „А да није Јусе и Авдије, „Ласно бисмо плијенили овце; „Осамдесет и осам торина,
„У свакој је по хиљаду брава,
250
255.
260
265
270
275.