Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије
И са њиме друга шест стотина,
Добру стражу од Никшића тура, Да не дође хиндат од Никшића,
А он оде Јуси на торину,
Те околи Јусу и Авдију.
То је глава од града Никшића. И ту су их припазвили Турци, А Лазар им добру згоду знаде, Мрке им је вашке придраио, За вашкама потрчаше Турци, Е се Турци боје од Брђана,
А Лазар им удри на торину, Те уграби овце и торину. Каде Јуса виђе и Авдија, Натраг су се повратили Турци, Да уграбе овце и торину,
Е виђеше, ђе су Црногорци. Али прије Лазар уграбио,
Па дочека Јусу и Авдију, Обојици погубио главе;
И ту Лазар приватио овце.
У то доба Рогановић Туро Равредио на Рудине војске, Околише су четири стране; Црногорци искупљају овце,
А доносе од Турака главе. Кад су дошли Пециреп-Лазару, Донијеше три стотине глава.
И при њима добра срећа била, Нико њима није погинуо.
До отале војске саставише,
Па одоше низ Рудине с малом,
340
350
360
со ср ст
О ~ (=>