Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ХхтУ

„да ми се није ни једна увукла баш онака иста, а јамачно

"наћи ће се ђекоја слична, али друвчијег кроја,“

„Будући да у овијем пјесмама има мноштво Турскијех

„ријечи, и премда их оближњи наш народ познаје, опет

„мислим, да нијесу све свакоме (као ни мени истоме)

„познате, а особито младим Србима и Србкињама,. зато

„пописао сам по азбучном реду неколико ријечи на крају

„ове књите са Орпским преводом.““)

Ове су пјесме раздијељене по њихову садржају овако: 1. Повеће женске пјесме, свакојаке, десетосложне, које се обично. при сијелу на изуст причају, а не пјевају. П. ПЏомање женске пјесме, које се чешће при веселим састанцима пјевају.

Ш. Повкочнице: тако се у Херцеговини зову све оне пјесме, од којега му драго метра биле, које нијесу од десет слогова, и ове се најчешће пјевају.

ТУ. Кајде: зову се у Херцеговини све оне пјесме што имају уза сваки стих свој неки припјев или налик припјева, и ове се у народу најрадије пјевају.

М. Шјесме сватовске. МТ. Пјесме побожне. УП. Пјесме божићне. МШ. Шјесме од коледе.

1Х. Пјесме дјетиње, тј. оне што се пјевају дјеци уз колијевку, кад се успављују.

Х. Најпослије уз ово пи Херцеговачке напијалице о креноме

имену, налик онијех што су већ наштампане у Ковчежићу Вука Стеф. Караџића“) М

+ У овој књизи на стр. 680.

5) Овај последњи одељак није унесен у ову књигу, већ је остављен да се штампа у књизи етнографских списа.