Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„Ето тамо миле сестре, нека их ките.“ »Буд' си луда п нејака, што се удаде 7“ „Силом мене сестре даше, а што ћу им ја“

Ових пет пјесама што иду јесу најстарије свадбенске ноторске.

10. Домаћину.

Долећете два сокола, иза планине, Донесоше домаћину | грану маслине, Честито ти, домаћине, ово весеље.

— |Упор. 1“, бр. 13] ЈЕ. Мати и кћи.

ТДрође јунак мимо дворе данке да траје; Гледајући там' и амо с оком стрпјеља, Устријели младу Јану златом ђе везе, Ситан везак златом везе Вуку кошуље. „Кој“ је, мајко, оно јунак, те нама гледа“ — 5 „Они ми те шћерце проси, ма те ја не дам, »Јер је кажу чудне ћуди, нећеш м' угодит.< „Дај ме, дај ме, мајко моја, угодићу му: » У мене су хитре ноге, поскочићу му; „Хштре ноге, бјеле руке, загрлићу га; 10 »Бтјеле руке, медна уста, целиваћу га;