Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

|)

Већ су оно кићени сватови,

Међу њима прелијепа Јане,

Нит' је мала нит' много велика;

Врану ми је коњу до стремена,

А ђеверу младу до рамена,

А с рабријем млада једнолика. [Упор. 13,

Ц0Е „Дјевојка се моли сватовима.

(валови се у пљен даше, Приђе зоре да град приме, А у граду младу Јану.

Ал' се Јана свал'ма моли: » 0 сватови, браћо моја,

„ Устегните коњма Фузде, „Подигните бритке сабље, »„Поскидајте све клобуке, »Нек ми ј љевше погледати „Пут раброва б'јела двора: „Воде ли му сестре коло „И све прве братучеде, „Вију ли му сви барјаци 2“ Свати су је послушали: Устегнуше коњма Фузде, Поклонише бритке сабље, Поскидаше све клобуке. Кад му сестре коло воде И све прве братучеде

И вију му сви барјаци.

= ор.

83]

от

15