Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

20

уда тип доста рода имаш, уда у ките цвјеће китим, »да дарујем роду твоме.“

2]. Опет момак п дјевојка. [ ри су ми горе високе, Ловћен је гора највиша, Туђер ми момче лов лови,

А за њим љуби коњ' води.

Повела га је на води, Свезала га је при лози, Дала му пити водице

Из своје десне ручице, Дала му воби бисера

Из свога скута свилена, Туна је млада заспала. Завика стража свр града: » Чија. је млада заспала, уда би се моја назвала #“ Завика момче из лова: „Моја је, не будите је, „Сам ћу је јунак будити,“ Убрао стручак ружице, Удари младу уз лице: »„Устан се, не наспала се! »Да ли се ниси наспала удДевет година у мајке, „Десетој мене на руке г“

10