Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

сл 152 > Од куда ти три јабуке влатне # 55 „Ко је тебе поклонио даре 2“

Јошт му љуби говорити могла:

» О Зрнићу, драги господаре!

„Кад ме питаш, каваћу ти право »Оклен мени трп јабуке златне: 60 »једну миш је моја мајка дала,

„Када сам се пспросила ва те;

» Другу су ми моја браћа дала,

„ Кад сам пошла у зао час за те;

„ А трећу ми старац бабо дао, 65 „Кад сам зли час на вјенчање пошла.“ То изусти, а душу испусти.

Када Зрнић дочуо ријечи,

Сам себе је у срце удрпио.

Прије смрти рече три ријечи:

= » Вако пали напш душманини, „Који су ме с тобом омразвили,“ ) +. С.

Мртав паде на земљицу црну, Укопаше једно до другога.

67

677.

Удаја шћере краља Вукашина.

(Опђеми се Вукашине краље,

Опреми се на цареву војску,

У дворове љубу оставио,

И овако њојзи говораше:

0 Мариј јеђ зубо моја !

» 0 Маријо, вјерна љубо моја. 5 уКада дођу по Росу сватови,

„/ијепо ми дочекај сватове,

» А јошт љепше опреми Росанду,