Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

556

Једва чека, да Бисер бег дође.

Кад јој дође бего Бисер бего, 10 Она каже све по реду сину.

Кад то зачу бего Бисер бего,

Он узимље оковане ноже,

Па ето га љуби у одају,

По живу је срцу ударио, 15 На ноже јој сина износио,

Па је својој мајци говорио ::

»АХ, нека те, моја мила мајко!

„По двору ти свако дрвце расло,

» А највише црна трновина ! 20 »У њему се свака тица легла,

» А највише црни кукавица |“

То изрече, у свијет утече,

Не виђе га више мајка жива.

681. Зла заова.

ОК њетву жњела снаха са ђевером, Како коју нарукву жњејаше,

Сваку снаха на ђевера баца

Од милости и више љубави.

Она мисли, нико је не види, 5 Ал је гледа мила заовица,

Па утрча у бијеле дворе,

Па дозива. своју стару мајку:

- » О Богу ти, моја стара мајко! „Кажи мене биља од омражја, 10 „Да омразим снаху са ђевером.< Њојзи виче остарала мајка: