Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

567

Примала га, ал' га пила није, Већ га даје до себе деверу: „Нисам вина ни код бабе пила,

„ Слатка меда ни у санку снила, “ Капца паде на коња витеза, Капца паде, а коњ се распаде. Ал беседи Лаза арамбаша:

„ Чуједе, Боже, видите л', сватови ! „Ово ми је девета девојка, „Осам ми је отровала мајка,

„Па је тела и ову девету.“

690. | Мајка заклала сина.

(Спноћ мајка оженпла Јова,

А јутров му ситна књига дође, Од ортака с мора дебелога, Да он иде на море дебело,

Да тргују девет годин дана. Остаде му нељубљено злато, Нељубљено, ни омиловано,

Па је Јово љуби бесједио:

„ Чекај мене девет годиница; „Ако 'но си рода госпонцкога, „Кад настане десета година,

» У даји се, и просто ти било.“ Па старици бесједио мајци: „Чу ли мене, остарала мајка! „ Дораније дворе затворајте,

» А раније воде зафаћајте, | » Остаде ми нељубљено злато,