Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

589

Све пристаје бего јој ђевере, Не би л снаси угледао лишце, Но кад доше на Дунај на воду, Угледа јој, па јој говорио:

» 0 Богу ти, моја мила снахо ! „Што је тебе. потамњело лице, „Као да је уз јунака било 2“ Одговара са коња ђевојка: „Није лице код јунака било, „По од труда п далека пута „И од суза за мојом матером.“ Кад су дошли двору бијеломе, Хасан ага исто љубу пита,

Она њему исто тако каже;

Не вјерује мали Хасан ага: „Казуј, кучко, јер ћеш погинути.“ Она њему тихо проговара: „Хасан ага, јес' ли вјере тврде г „Ево тебе носим силно благо, „Пет товара у десет сандука,“ Хасан јој се куне п преклиње. Тада њему она право каже: „Бубише ме два пашина сина, „И четири пашине делије: „Мула Бећо и кадија Усо, „Хаџи Ћосо и муфтија Мујо, „И јошт неки, све за суво злато, » Ове сам благо собом донијела, „И сувише чедо под појасом.“ Када Хасо зачу лакрдије, Хасан-аги врло мучно било, Ал се Туре слакоми на благо,