Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

604

Кад ће њојви сабах зора доћи, Једва чека, и дочекала је.

Кад освану и ограну сунце,. Опрема се Хасан-агиница,

И њезина из кавеза Фата,

Па ето их у зелену башчу;

Све су ми се каде искупиле, Нема бега пи Бегине мајке. Јоште вели Хасан-агиница : „Што "во нема Бегане ђевојке 2 „Нема бега ни Бегине мајке ! али му се јутрос забавила, „Рађајући чедо премалено 7“ Кад су биле оне погледале,

Ево бега и Бегине мајке; Трешти, лети Бегана ђевојка,

Од брзине земље не дофата.

А каква је Бегана ђевојка!

И како се изођела млада ! Дукати је земљи притезаху,

А бисер јој главом окреташе, Ћемер јој се низ бедрицу плаза. Ето ти је колу међу каде,

А завика Хасан-агиница : „Кучко једна, Бегана ђевојко ! „Што ти бисер тако главом креће 2 Зе дукати Е земљи попритежу г „Што ти ћемер низ бедрицу плава, „Ка! да немаш чедо под појасом #< Вели њојзи Бегана. ђевојка: „Нека тебе, Хасан-агинице !

» То на Фати ћери дочекала,

80

со [6

|

4()

у сл

60