Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

610

То изусти турско момче младо, “ То изусти, пак душицу пусти.

109. Нећак оженио ујака.

ов се Јанко по дворови шеће, Питао га Секула нећаче:

„Тако т Бога, мили ујче Јанко, »Каква ти је голема невоља,

„Је ти гниван по дворови шећеш, 5 » Од јада се и на мач наслањаш #<

А он њему тијо беседио:

Драго дете, Секула нећаче,

» Хоћу теби право казивати.

уја испроси гиздаву девојку, 10 „ја испрови, Гашпар је припроси, „Припроси је Гашпарићу мали,

„ Ове је моје потрошио благо,

„Бавадом је коња покројио,

„ Дашмагама коња потковао, 15 » Од појаса колане правио,

„Сто гроша а двеста дуката.“

Ал' беседи Секула нећаче:

„Пе бој ми се, мили ујче Јанко,

„Већ ти купи танку шајку лађу, 90 „И у лађу сваке трговине:

„Јанка платна и жежена злата, „Још и чисте свиле ђулвезије,

» Понајвише огледала сјајни,

„Што купују младе и девојке,

„Да ја идем под град под Шибеник.“

Бо (ДЦ