Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

509

лагићи и скоче на ноге, а Сењани побегну. Вук сам остане“ и виче Виду да покупи гвожђе и скочи низ кулу, а он га дочека на руке, упрти на леђа и нагне бежати. Атлагићи вичу му да стане, и Виде му вели да га остави, па нека бежи. Вук га скине у траву, па опали џефердаром и два убије, па извади сабљу и окине четворици главу, а четворицу (2) угрдне заврнуо.“ Узме Вида, преплива Саву и дође дома. (118 стихова).

19.

Станиша Котарац и паша од Пазара.

Бијела је вила закликнула

(С Велебића високе планине,

Право вила зове у Котаре,

А на име мајку Станишину :

„Зло ти јутро, мајко Станишина, 5: „Ти имадеш јединога сина,

„Станишу ти уватише Турци,

„По имену паша од Пазара,

„Одиста га објесити хоће.“

А кад чује мајка Станишина, 10 Скочи стара на ноге лагане,

Па наоди једно момче младо,

Који знаде писат' књигу танку:

„Чуј ме, момче, ако Бога знадеш! „Напиши ми једну књигу танку, 15 „И пошљи је паши од Пазара:

„Аман, пашо, драги господаре,

у» А тако ти Бога великога!

„ „Немој мога изгубит' Станишу,

„»3а што немам до њега једнога. -9 (>