Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

МА Док четврти данак освануо, Тада Б'јелић поче бесједити: „О ђевојко, шинула те гуја! »Довати ми од злата свиралу.“ Ђевојка га хитро послушала, Па од земље на ноге скочила, Довати му свипралу од злата. Узе момак свиралу од злата, Па засвира танко гласовито, У свирали Б'јелић приговара : „Мили боже, чуда великога ! „Сада мисле моји родитељи, »Да ја чувам по планини овце, „А не знаде Бијелић Јоване, уда ме паша држи у тамницу, „Моје овце и. гладне и жедне,“ То изусти, а душу испусти. Кад то чуо Бијелић Јоване, Скочи јунак на ноге лагане, Па покупи своју породицу, Мало много петнаест јунака, Оде Јован до пашине куле, Па увати пашу Соколовић, Саломи му и ноге и руке, Бијелу му запалио кулу, Млоге јаде Јован починио. Узе тјело сина Михаила, Ма га носи у бијелу цркву, Па погребе сина Михаила У бијелу у Гвоздачку цркву.

И =

ВУБОВЕ НАРОДНЕ НЕСМЕ УГ 87

с> с>

65

т0

сл 80