Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

ње ИМ

Те опаде са горе листина,

А на гору нападе китина, Бесједи им Плавша арамбаша:. „Браћо моја, пи дружино драга, „Ђе ли ћемо зиму зимовати 2 „Љето прође, тамна зима дође.“ Онда вели тридесет јунака: „Ми смо чули да казују људи, „Да пмаде ломна Гора Црна, „Што се никад не боји Турака, Од Косова сабљу наоштрила, „Не да Турку на Цетиње доћи. „Под њом јесте крвава Морача, „Ко утече, браћо, на Морачу, „Не боји се никога до Бога, „Јер га бране ускоци јунаци, „Не даду га прије своје главе. „Бјеж!те право у Морачу тврду» „Тамо ћемо зиму зимовали,

„А на љето отуд поранити, „Сјећи ћемо Турке на комаде, „Наше ћемо покајати старе.“ Онда Шлавша стаде бесједити : „Чујте, браћо, п моја дружино, „Послушајте мене арамбашу, „Не идите у Морачу тврду, „Није лако у Морачу доћи,

-А ми људи јесмо непознати, „Сам Бог знаде како ће нам бити, „Но ајдемо шеру Сарајеву

„По имену Евенди-кадији,

„Од како сам стао арамбашом, „Седам ми је књига оправио, „Он ме зове на зимовник тврди, „У књигама тврду вјеру даје, „Он се куне дином п аманом, „И турскијем постом рамазаном