Српске народне пјесме. Књ. 5, У којој су различне женске пјесме

ни

А то гледа. Томићу Мијате,

Па дружину своју сјетоваше: „Хај дружино, моја браћо драга! _»Немојте се који преварити »Али своју пушку изметнути, »Ал' у страху али у јунаштву, „Док изметнем мога певердара „На силнога Арап-Сарајлију, »Онда удри који море кога; „Кад ви танке пушке изметнете, »Онда пушке у траву турите, уХалакните, Бога спомените,

» А за голе ноже приватите, „Па у Турке јуриш учините, »Не ће ли нам срећа донијети »Да ми силне побијемо Турке, »Да ми наше осветимо друштво, „Да се прича у потоње вр'јеме.“ То рекоше па им ударише: Мијат свога пали џевердана,

Те погоди црна Арапина

У повије ђе обрве спуча, Ево ти га на долину мртва; У то пуче до десет пушака, Те погибе десет Сарајлија, Па хајдуци пушке потурише А за голе ноже приватише

И у Турке јуриш учинише, Ту двадесет живих посјекоше, Скинуше им свијетло оружје, А тридесет глава. понијеше, Бацише их у воду Неретву,

210

= сл

225

(515) сл